Univerzitet u Sarajevu predstavio iskustva i izazove međunarodne mobilnosti na konferenciji u Mostaru
Univerzitet u Sarajevu učestvovao je na konferenciji „Studentska mobilnost bez granica“, koja je održana u Mostaru 19. maja 2026. godine. Konferencija je okupila ključne aktere iz oblasti visokog obrazovanja, predstavnike regionalnih agencija za mobilnost, obrazovnih vlasti Bosne i Hercegovine, kao i institucije nadležne za prijavu i boravak stranih studenata, s ciljem jačanja studentske i akademske mobilnosti u Bosni i Hercegovini.
Organizator konferencije, Centar za informiranje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja (CIP), kroz dijalog i diskusiju sa relevantnim učesnicima nastojao je podijeliti iskustva, izazove i dobre prakse, te na osnovu toga ponuditi smjernice za uspješnije ostvarivanje mobilnosti.
Nakon uvodnih obraćanja, predstavnici CIP-a prezentirali su rezultate ankete provedene početkom 2026. godine među javnim i privatnim visokoškolskim ustanovama u Bosni i Hercegovini. Rezultati ankete pokazali su da se odlazna, a posebno dolazna mobilnost, ostvaruje u relativno niskim procentima u odnosu na evropske partnere. Istovremeno, istaknuto je da gotovo 50% ukupne mobilnosti u Bosni i Hercegovini, kako odlazne tako i dolazne, ostvaruje upravo Univerzitet u Sarajevu.
Predstavnik Službe za međunarodnu saradnju Univerziteta u Sarajevu, mr. Adnan Rahimić, predstavio je mobilnost na Univerzitetu u Sarajevu, ključne izazove, primjere dobre prakse i buduće pravce razvoja internacionalizacije. Tokom prezentacije istaknute su aktivnosti koje Univerzitet u Sarajevu godinama uspješno realizira kroz internacionalizaciju kod kuće, snažnu mrežu međunarodnih partnerstava, bogato iskustvo u Erasmus+ KA171 projektima, učešće u evropskoj alijansi EUPeace, organizaciju međunarodnih sedmica obuke osoblja i sajmova stipendija, digitalizaciju kao i saradnju sa međunarodnim institucijama i ambasadama.
Ipak, naglašeno je da brojni izazovi i dalje postoje, ne samo za Univerzitet u Sarajevu, već i za ostale visokoškolske ustanove u Bosni i Hercegovini. Analizom rezultata ankete identificirane su prepreke poput administrativnih i finansijskih poteškoća, nedovoljne informisanosti studenata, ograničenog broja studijskih programa na engleskom jeziku, nedovoljnih kapaciteta kancelarija za međunarodnu saradnju, nemogućnosti finansiranja dolaznih studenata, kao i izazova u priznavanju ishoda učenja.
Posebno je istaknuto da jedan od najvećih izazova za razvoj dolazne studentske mobilnosti u Bosni i Hercegovini predstavlja proces regulisanja boravišnih dozvola za strane studente. Složene administrativne procedure, obimna birokratija i kompleksnost postojećih zakonskih rješenja često otežavaju i usporavaju dolazak međunarodnih studenata, što direktno utiče na konkurentnost bosanskohercegovačkih univerziteta u privlačenju stranih studenata. Učesnici konferencije naglasili su potrebu za pojednostavljenjem procedura i jačanjem institucionalne podrške kako bi Bosna i Hercegovina postala otvorenija i pristupačnija destinacija za međunarodnu akademsku mobilnost.
Poseban doprinos ovogodišnjoj konferenciji dali su studenti koji su, govoreći o vlastitim iskustvima, istaknuli značaj i brojne koristi studentske mobilnosti. Naglašeno je da studenti tokom mobilnosti stiču nova znanja i vještine, upoznaju savremene akademske i profesionalne trendove, usavršavaju strane jezike, upoznaju druge kulture i na taj način povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada.
Pored predstavnika visokoškolskih ustanova, na konferenciji su učestvovali i predstavnici Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Službe za poslove sa strancima Bosne i Hercegovine, Federalnog ministarstva obrazovanja i nauke, Erasmus+ kancelarije u Bosni i Hercegovini, Erasmus Student Network-a, Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Bosni i Hercegovini. Učesnici konferencije bile su i Agencija za mobilnost i programe Evropske unije Republike Hrvatske te Fondacija Tempus Republike Srbije, koje su podijelile svoja iskustva, modele rada i primjere dobre prakse u implementaciji evropskih programa mobilnosti i međunarodne saradnje. Istaknuto je da Bosna i Hercegovina može značajno iskoristiti njihova iskustva u predstojećem periodu tranzicije i jačanja učešća u evropskim fondovima i programima.
