Rektor Univerziteta u Sarajevu prof. dr. Tarik Zaimović uvodničar na 10. zajedničkoj naučnoj konferenciji Berlinskog procesa
Rektor Univerziteta u Sarajevu prof. dr. Tarik Zaimović učestvovao je u radu 10. zajedničke naučne konferencije Berlinskog procesa, održane od 12. do 14. oktobra 2026. godine u Podgorici, pod nazivom „Zapadni Balkan u Evropi: ljudi – inovacije – transformacija“. Kao jedan od uvodničara u sesiji „Setting the Stage“, učestvovao je u otvaranju stručne rasprave o stanju i perspektivama razvoja nauke, obrazovanja, istraživanja i inovacija na Zapadnom Balkanu.
Govoreći o iskustvima rukovođenja Univerzitetom u Sarajevu, rektor Zaimović predstavio je viziju razvoja univerziteta u narednim decenijama, zasnovanu na tri međusobno povezana opredjeljenja: istraživanju kao središtu univerzitetskog djelovanja, obrazovanju usmjerenom na razvoj kompetencija i organizacijskom unapređenju univerziteta uz upisnu politiku usklađenu s njegovom misijom i kapacitetima. Ovakav pristup podrazumijeva i povratak temeljnim principima Magna Charta Universitatum – institucionalnoj autonomiji, neraskidivoj povezanosti nastave i istraživanja te slobodi istraživanja i obrazovanja, uz otvorenost dijalogu i odbacivanje netolerancije.
Naglasio je da naučnoistraživački rad treba snažnije povezati s nastavom, uključivanjem studenata i razvojem talenata. Uz objavljivanje naučnih rezultata, njegova vrijednost treba biti prepoznatljiva kroz doprinos kvalitetu obrazovanja, razvoju istraživačkih timova i dugoročnom jačanju Univerziteta. Posebno je istakao važnost stvaranja akademskog okruženja u kojem studenti aktivno učestvuju u istraživanju, razvijaju samostalnost i doprinose stvaranju novih znanja.
Istakao je da studijski programi, uz očuvanje širine i vrijednosti koncepta universitas studiorum, trebaju razvijati sposobnost primjene znanja, kritičkog mišljenja, samostalnog istraživanja i odgovornog djelovanja. Takvo opredjeljenje podrazumijeva odgovarajuće kadrovske, infrastrukturne i nastavne kapacitete, kao i metode poučavanja i vrednovanja koje omogućavaju stvarno ostvarivanje planiranih ishoda učenja.
Govoreći o organizacijskom unapređenju univerziteta, rektor Zaimović naglasio je potrebu za usklađivanjem organizacijske strukture, pojednostavljenjem procedura i jasnijom raspodjelom odgovornosti radi uspostavljanja efikasnijih akademskih i administrativnih procesa. Sastavni dio tog pristupa jeste utvrđivanje objektivno zasnovanih i optimalnih upisnih kvota, usklađenih s misijom Univerziteta, njegovim nastavnim i istraživačkim kapacitetima te dugoročnim društvenim potrebama. Povezivanje organizacije, procesa i upisne politike treba omogućiti odgovornije korištenje resursa, kvalitetniju podršku studentima i snažnije povezivanje obrazovanja i istraživanja.
Poručio je da organizacija i institucionalni kapaciteti univerziteta trebaju omogućiti kvalitetno obrazovanje zasnovano na istraživanju, a takvo obrazovanje treba razvijati sposobnosti i kompetencije studenata.
Ukazujući na demografske, finansijske i administrativne izazove, založio se za predvidivo višegodišnje finansiranje, ulaganje u mlade istraživače i institucionalnu autonomiju praćenu odgovornošću. Posebno je naglasio značaj regionalne saradnje kroz zajedničke doktorske programe, korištenje istraživačke infrastrukture i projekte koji povezuju univerzitete, privredu i javne institucije, s ciljem stvaranja održivih prilika za razvoj talenata i jačanja naučnih kapaciteta regiona.
Učešćem na 10. zajedničkoj naučnoj konferenciji Berlinskog procesa, rektor Univerziteta u Sarajevu prof. dr. Tarik Zaimović doprinio je raspravi o pravcima razvoja visokog obrazovanja i nauke na Zapadnom Balkanu. Njegove poruke o jačanju istraživačkih kapaciteta, unapređenju kvaliteta obrazovanja i intenziviranju regionalne akademske saradnje ukazuju na važnost izgradnje univerziteta koji će odgovoriti na potrebe društva i aktivno učestvovati u evropskom istraživačkom i obrazovnom prostoru.
Deseta zajednička naučna konferencija Berlinskog procesa, održana pod nazivom „Zapadni Balkan u Evropi: ljudi – inovacije – transformacija“, okupila je više od 60 predstavnika akademskih, naučnih i istraživačkih institucija iz 16 zemalja. U organizaciji Njemačke nacionalne akademije nauka Leopoldina, Crnogorske akademije nauka i umjetnosti i Univerziteta Crne Gore, konferencija je bila posvećena ključnim izazovima i perspektivama razvoja visokog obrazovanja, inovacija i naučnoistraživačkog rada, s posebnim naglaskom na regionalnu saradnju i snažnije povezivanje Zapadnog Balkana s evropskim istraživačkim i obrazovnim prostorom.
